Pljevlja u Narko-Negru

РЕПОРТАЖА-ПЉЕВЉА
ГЛАВНИ ГРАД НАРКОНЕГРА
Дуга историја и традиција; индустријски центар Црне Горе;Нарко Дарко влада страхом.


Чудно је како један догађај, једна личност, могу у први план избацити, и то на глобалном нивоу један мали град. Добро Пљевља нису баш ни тако мали град за црногорске прилике су, штавише велики, четврти по величини и броју становника, али нису ни метропола у очима сусједних држава, а нарочито свјетских мегаполиса. О томе би било смијешно и говорити. Ипак без обзира на све захваљуући Дарку Шарићу и његовој криминалној организацији постала су свјетски позната.
Међутим ми их нећемо само тако означити. Пљевља су град дуге историје у свом региону можда и најдуже. Помињу се у византијским списима као Дрезник, што је погрешно написано име града Брезника. По историјским налазима још у доба римске империје постојало је рударско насеље на мјесту данашњег насеља Комине. Не зна се његов прави назив, а стручњаци из историје и археологије га називају Муниципијум С.
У средњем вијеку, у доба Отоманског царства, Пљевља су носила назив Таслиџа. Назив Пљевља су добила од пљевара и пљеве. Таслиџа је тада иначе била позната као житница, препуна поља јечма, пшенице и сличних житарица. Од пљеве, настале вршењем ових житарица, кажу да се некад није могло норамално дисати, па је због тога град добио име Пљевља.
У својој дугој историји били су дио многих држава, царстава, краљевстава, кнежевина и слично. Тако су се налазила у Римском царству, Византији, Дукљи, Зети, Рашкој, Србији, Босни, Херцеговини Косача, Турском Царству, Црној Гори, Краљевини СХС, Краљевини Југославији, и онда свим осталим многобројним верзијама Југославије. Коначно су се нашла и у Заједници Србије и Црне Горе. И сад су један од највећих градова самосталне Црне Горе.
Занимљиво је да град иако изузетно дуге историје нема превише културно-историјских споменика. Као најзначајније можемо истаћи Манастир СВ. Тројице са краја 15-ог вијека. По неким историјским изворима и документима у граду је постојало још 20-ак манастира и храмова из доба Немањића.
Миладин Драшковић, стари Пљевљак прича о тим манастирима:
''Кад Турци дођоше у ове крајеве, неке манастире попљачкаше и попалише, неке порушише и од њиховог камења направише своје џамије. Међу њима и велику Хусеин-пашину Џамију.''
Хусеин-пашина џамија је један од најзначајних културно-историјских споменика на пљеваљској општини.
Од осталих знаменитости можемо још споменути и велики мост на Ђурђевића Тари, за који су Пљевљаци причали да је један од највисочијих у Европи, али и свијету.
Једна од најпознатијих личности из Пљеваља је српски патријарх Варнава, рођен у у овом граду 1880. године као Петар Росић. Варнава је иначе један од најзначајнијих српских патријарха. Ујединио је СПЦ, одвојио је од државе, почео градњу саборног храма СВ. Саве на Врачару.
Спортски живот у овом граду је разноврстан и врло богат. Фудбалски клуб Рудар је клуб дуге традиције, а прошле године је освојио дуплу круну у шампионату ЦГ.
Када дођете у Пљевља прво што ћете примјетити и од чега вам неће бити нимало пријатно то је загушљив ваздух, непријатног мириса испуњен смогом, и димом из пљеваљске термо-електране. Ова термо-електрана је једна од највећих на Балкану. Ради на мрки угаљ из пљеваљских рудника. Иначе су Пљевља један од индустријских најразвијенијих градова Црне Горе, али и најзагађенијих. Магловита и тмурна, пуна смога, често облачна. Годишње кажу да је магла присутна 200 дана. Од инустријских гиганата требамо споменути и дрвну индустрију ''Велемир Јакић'', међутим ово предузеће је у великој кризи иако је приватизовано. Постоје бројни приговори на његову приватизацију за коју многи тврде да није урађена како треба.
Пљевља су мултинационалан град. Србу су већина са око 60% становништва. У Пљевљима живе још и Црногорци око 21%, Муслимани око 8%, Бошњаци 5%, и осталих око 4%.
Међутим етничка помијешаност у овом граду не ствара никакав проблем. Има једна од анегдота је везана за попис становништва. Интервјуишући једну породицу пописивачи су се мало изненадили. Мајка се изјаснила као муслиманка, отац као Хрват, кћерка као Српкиња. Збуњени пописивач је наивно упитао: ''Шта сте онда ви?''
Одговорили су му: ''Ми смо породица!''
Пљевља су град који је за вријеме рата у Босни и Херцеговини пружуо највећу помоћ и подршку, а нарочито грађанима Чајнича. Пљеваљска градска болница, доктори и грађани овог града су пружили велику помоћ и подршку Чајничанима, који су имали бесплатно лијечење, превоз, велику хуманитарну помоћ и слично. Овде треба имати на уму нарочито помоћ болнице, јер она је ипак била здравствена установа у другој држави, а бесплатно је лијечила и спасила хиљаде чајничких живота. У том раду и помоћи су се нарочито истакли доктори Дакић, Табаш, Лалић и други.
Поред свега овога, дуге историје, хуманитарног рада, добрих љекара, великих рудника, шума, моћне термоелектране, патријарха, Пљевља су ипак позната у свијету због једног нарко-боса и његове организације. То је на неки начин неправедно, али је тако у данашњем свијету масовних комуникација. Неки се чак усуђују да Пљевља прогласе главним нарко градом у Еворпи. Назив Монтенегро мијењају у Нарконегро. Дарко Шарић, постаје Нарко Дарко.
То је све тужно, и неправедно, али нажалост и утемељено.
Шарићи су стара прича Пљеваља. О њима су Пљевљаци све знали прије акције ''Балкански ратник''. Постоје чак и разне легенде, шта су све учинили, гдје си били и шта радили. По причи једног младог Пљевљака који је хтио остати анониман Дарко Шарић је украо од свог рођака прије 10-ак година 20 000 еура, и побјегао у Италију. Тамо се повезао са подземљем, ''испекао'' занат и вратио се као милионер у Пљевља. Рођаку је вратио све паре и још му купио нови ауто. За неких пар година посато је милијардер, антихерој, легенда, и најтраженије лице на Интерполовим потјерницама.
Многи Пљевљаци не желе да причају на ову тему. Боје се. Не од насиља колико од утицаја Шарића који су држали и држе пола Пљеваља, а другу половину плаћају.
Градоначелник је изјавио да он све и да зна гдје је Дарко Шарић, никад га не би одао. Постоје разне и групе за подршку како они тврде ''невиним и недужним'' Шарићима. Међутим то је све шминка за камере медијских кућа. То нам је потврдио један Пљевљак кога ћемо назвати Његош:
''Они (Шарићи) јесу доста помогли граду и народу. Али брате довели су нам и криминал и дрогу какве нема ни у Италији. Не кажем да прије није било тога, али је данас ужасно. Близу једне основне школе продаје се дрога. Полиција је више шверцер и помагач него орган реда. Али сви ћуте, нико ништа не смије рећи. Они држа све, ама баш све. Како и не би кад Шарић финансира све изборе Ђукановићу, Тачно знам да је дао преко 10 милиона за реферндум за независнот Црне Горе. Каква Подгорица Пљевља су главни град ове јадне државе. Овђе се доносе одлуке, одавде долази новац, и све остало. Ма страшно шта раде!''
И ријетки су они који су хтјели да разговарају на ову тему као Његош, а и он је хтио остати анониман. Овдје сад као да влада Омерта. Као у италијаској серији ''Хоботница''. Пљевља су постала свјетска атракција, центар нарко организација. Штета нису то заслужила. Њихова величанствена хуманост остала је негдје иза снијегова Љубишње.